Meseci u godini Kod Hrvatâ (mmenzu di li Cruati): Primavèra, proleće Stati, leto Atùnnu, jesen Nvernu zima "Primavera" i "stati" su ženskog roda, a "atunnu" i "nvernu" muškog. La primavèra è china di ciuri Proleće je bogato cvećem Nna la stati fa cavuru Leti je toplo Nna l'atùnnu c'è la vinnigna U jesen se […]
Upitne fraze Upitne fraze gotovo uvek stavljaju subjekat na kraj rečenice: Ci ìu a scola Maria? Je li otišla Marija u školu? Unni sta Rosa? Gde živi Ruža? M'ascùti fìgghiu? Slušaš li me, sine? Pitanja sa c'è (ima) i ci sunnu (ima): Sicilijanski jezik poznaje dva načina obraćanja, familijarni oblik kad ste sa porodicom i prijateljima i […]
Sicilijanski glagoli se svrstavaju u dve konjugacije; glagoli prve se završavaju na ari: Parràri govoriti Manciàri jesti, pojesti Fumàri pušiti, ispušiti Glagoli druge konjugacije se završavaju na iri: Ricìviri primati, primiti Scrìviri pisati, napisati Rispùnniri odgovarati, odgovoriti Finìri završavati (se), završiti (se) Sippillìri sahranjivati, sahraniti Durmìri spavati Neki od ovih glagola […]
Glagoli Pomoćni Postoje dva pomoćna glagola: Avìri imati Èssiri biti Zovu se pomoćni zato što pomažu glavnom glagolu: Àiu manciàtu Jeo(jela) sam Sugnu sudàtu Znojav sam U sicilijanskom jeziku se ovi izrazi u ''bliskom prošlom vremenu'' ne upotrebljavaju ili se upotrebljavaju retko, umesto njih se koristi ''udaljeno prošlo vreme'' u većini slučajeva. Glagoli su […]
Pokazni pridevi Pokazni pridevi su oni koji pokazuju o kome ili čemu govorimo: Chistu ccà chista ccà ovaj (ovo) ovde, ova ovde Chissu ddocu chissa ddocu taj (to), tu ta tu Chiddu ddà chidda ddà onaj (ono) onde ona onde Chistu ccà mi piàci mègghiu Ovaj (ovo) ovde mi se više dopada […]
Pridevi Pridev je modifikator, to jest, modifikuje imenicu koju određuje i slaže se s njom u broju i rodu: Avèmu un cavàddu beddu Imamo lepa konja Acchianò la scala auta Pope se uz visoke lestve Mê frati avia un cani nicu Brat mi imaše mala psa A iddu ci dèttiru na palla russa Njemu […]
Rod U sicilijanskom reči imaju rod, tj. Reči se odnose prema predmetima kao da su muški ili ženski. Po pravilu se reči muškog roda završavaju na u: trènu voz mùru zid fèrru gvožđe sàntu sveti; svetac Dok se reči ženskog roda završavaju na a: làna vuna accètta sekira dàttula urma orìcchia uvo Lu sàccu è […]
Prilozi U sicilijanskom imamo priloge mesta: sùtta (ispod), sùpra (iznad), ccà (ovde), ddà (tamo,onamo), ùnni (gde), itd. Mi mìsiru sùtta lu pònti Postavili su me ispod mosta Iu ddà nun ci iàva Ja tamo nisam išao Mi mannàru ùnni c'era pirìculu Poslaše me gde je bilo opasnosti Za količinu: abbastànza (dosta, dovoljno), pìcca […]
Članovi U sicilijanskom imamo dve vrste članova, određene: lu, la, li, i neodređene: un, nu, na . Ovi članovi uzimaju rod i broj reči(imenice) koju određuju. Mogu biti muškog: lu (jednina) i li (množina), ili ženskog roda: la (jednina) e li (množina). Neodređeni (un, nu — za muški rod, na – za ženski rod) su […]
Pravopis Knjiga pravopisnih pravila za sicilijanski jezik ne postoji.Zbog snažnog uticaja drugih jezika, sicilijanski jezik se našao u procesu razvoja, možda, više nego bilo koji drugi jezik. Posle gotovo jednog veka poslednjeg lingvističkog nametanja, koje je bilo italijansko, konačno imamo jedan pokušaj ozbiljne rasprave za ustanovljenje pravopisnih pravila sicilijanskog jezika, ali veoma kratke […]
AZBUKA Sicilijanska azbuka ima dvadeset i jedno slovo: A a , B b , C c , D d , E e , F f , G g , H h , I i , L l , M m , N n , O o , P p , Q q , R r […]
Prema Đorđu Pićitu pravopis sicilijanskog jezika bi trebalo da bude određen izgovorom govornog jezika.Ovo bi bilo dobro pravilo, ali u svakom jeziku se susrećemo sa dijalektima, sociolektima i infleksijama.
Loading ...
