4. lanovi, Predlozi

Članovi

U sicilijanskom imamo dve vrste članova, određene: lu, la, li, i neodređene: un, nu, na .
Ovi članovi uzimaju rod i broj reči(imenice) koju određuju. Mogu biti muškog: lu (jednina) i li (množina), ili ženskog roda: la (jednina) e li (množina). Neodređeni (un, nu — za muški rod, na – za ženski rod) su uvek u jednini. 

lu cavàddu                          konj
la càsa                                  kuća
li cavàddi                              konji
li càsi                                    kuće
un cavàddu                           konj
un màruni                     crep

na mònaca           monahinja
na fìmmina                    žena

Kod reči koje počinju sa s posle kojeg dolazi neki drugi suglasnik i kod onih koje počinju sa z, treba koristiti kao neodređeni član uvek nu:

Àvi nu zìu bònu                             Ima dobra strica(ujaka)
C'era nu scalùni àutu                     Bio je jedan visok stepenik
Avìa nu stìpu vàsciu                      Imao je nizak orman                                           

Si nni purtò nu zàinu chìnu           Poneo je sa sobom pun ranac

Sledeći članovi se u govornom jeziku mogu sažeti u â(la), î(li), û(lu):

û cavàddu                 konj
â casa                        kuća
î cavàddi                   konji
î casi                         kuće

                                            Predlozi

Predlozi mogu biti prosti i složeni. Prosti su:

a (u, k, prema, na, za), di (od, iz, sa, o), cu (s(a), uz), nni (u, k, na, kod), nna (u, k, na, kod), pi (za, zbog, radi, u korist, iz), nta (u, na), supra (iznad, nad, preko), davanti (ispred, pred, pre), sutta (ispod, pod), doppu (posle, po, iza, za), itd..

Sledeći predlozi se mogu upotrebljavati i sa određenim članom: a la, di lu, cu la, nni la, itd.:

Vàiu a la càsa                         Idem u kuću
La càsa è di lu fràti              Kuća je bratovljeva
Sùgnu cu lu ziu          Ja sam sa stricem(ujakom)
Èranu nta la crèsia                 Behu u crkvi
I pìsci èranu nni lu màri       Ribe bejahu u moru 

Ovi predlozi se u govornom jeziku često sažimaju u: â, dû, cû i nnô:

Vàiu â càsa                            Idem u kuću
La càsa e` dû fràti                Kuća je bratovljeva
Sùgnu cû zìu              Ja sam sa stricem(ujakom)
Èranu ntâ crèsia                     Behu u crkvi
Li pìsci èranu nnô màri        Ribe bejahu u moru 

Množina ovih predloga sjedinjenih sa članom znatno se menja u skraćenoj formi.

Pravilno                                  Skraćeno
Iàmu a li càsi                          Iàmu ê càsi                     Idemo u kuće
Li càsi sùnnu di li fràti           Li càsi sùnnu dî fràti      Kuće pripadaju braći
Èramu cu li zii                        Èramu chî zii           Bili smo sa tetkom i tečom              

                           (strinom i stricem, ujnom i ujakom)
Ièru nna li crèsii                     Ièru ntê crèsii                 Odoše u crkve

Ista stvar se događa sa neodređenim članom.   

        Pravilno                             Skraćeno
Ci lu dùgnu a un càni         Ci lu dùgnu ôn càni          Daću to psu
La cùrpa èra di un fràti La cùrpa èra dûn fràti Bila je krivica jednog od braće
Lu pulizìa cu un palìcu       Lu pulizìa cûn palìcu       Očistiće to čačkalicom

Va sèmpri nni un cucìnu  Va sèmpri nnôn cucìnu Uvek ide kod jednog rođaka

 

Ako je predlog praćen neodređenim članom i odnosi se na reč ženskog roda, predlog i član se ne sažimaju:

Appartinèva tùttu a na sòru                Sve je pripadalo jednoj od sestara
Tùtti li vèsti êranu di na fìgghia         Sve su haljine bile jedne od kćeri
Si sciarriàvanu sùlu cu na zìa             Svađali su se samo sa jednom tetkom
Chi si pô fàri pi na màtri?                  Šta se može učiniti za majku?