5. Prilozi, Veznici, Apostrof

 

Prilozi

U sicilijanskom imamo priloge mesta:
sùtta (ispod), sùpra (iznad), ccà (ovde), ddà (tamo,onamo), ùnni (gde), itd.

Mi mìsiru sùtta lu pònti                 Postavili su me ispod mosta
Iu ddà nun ci iàva                               Ja tamo nisam išao

Mi mannàru ùnni c'era pirìculu       Poslaše me gde je bilo

                                                            opasnosti

Za vreme: dòppu (posle), ora (sada), aèri (juče), oi ili òggi (danas), dumàni (sutra), quànnu (kada), mai (nikada), itd.:

Iu cci ìvi dòppu d'ìddu                        Ja sam otišao posle njega
Mê sòru arrìva dumàni                       Moja sestra će doći sutra
Iddu vìnni ora di la càsa                      On je sad došao iz kuće
La càsa è già pulìta                              Kuća je već čista 

Za količinu: abbastànza (dosta, dovoljno), pìcca (malo, ne mnogo), assài (mnogo), mènu (manje) cchiù (više), tàntu (toliko), itd.:  

        Aiu pìcca sordi, nun mi ncuitari                 Nemam mnogo novca, ne dosađuj mi

Za način: còmu (kako, kao), bèni (dobro), accussì (tako), nùtili (uzaludno), ammucciùni (tajno, u tajnosti), itd.:

Tu travagghiàvi ammucciùni, picchì?          Ti si radio tajno, zbog čega?
Fa còmu fàzzu iu                                          Radi kako ja radim
Vògghiu chi lu fai accùssì                              Hoću da to uradiš tako

Drugi prilozi su: ntùnnu (oko), siccòmu (pošto), dìntra (unutra), dùnca (zato), macàri (možda;naravno;čak), avànti (ispred,napred), mèntri (dok), vicìnu (blizu), prìmisi (najpre), mmènzu (u sredini), vèrsu (prema), nvèci (umesto) allàtu (pored), nzìnu (do), itd.:

Ci firriàva ntùnnu a la càsa           Kružio je oko kuće
Era allàtu l'àrbulu                              Bio je pored drveta
T'accumpàgnu nzìnu a la càsa           Ispratiću te do kuće
Mèntri dormu mi sonnu                              Dok spavam,sanjam

Složene predloge grade prilog i predlog:

Ntùnnu a                   oko
Sùtta di                      ispod
Ammucciùni di         bez znanja
Vicìnu a                     blizu
Dòppu di                   posle
Sùpra di                    iznad
nzìnu a                       do
Diversamènti di        drugačije od

Pi mmènzu di            pomoću
Allàtu a                      pored
Cchiù pìcca di           manje nego (od)
Mènu di                     manje nego (od)
A favùri di                 u korist

Sòrdi nn'avìa cchiù pìcca di sô pàtri            Manje je novca imao od svoga oca
Era vicìnu a sô nànnu                                   Bila je blizu svoga dede
Iddu lu fìci a favùri di sô màtri                       On učini to u korist svoje majke
Diversamènti di chìstu nun si putèva fàri   Drugačije od ovoga nije se moglo

                                                                         uraditi
Pi mancànza di tèmpu màncu manciài   Zbog nedostatka vremena nisam ni

                                                                        ručao

Veznici

Veznici su delovi govora koji povezuju dve rečenice, dva subjekta ili dva dela rečenice:     

e (i), pùru (takođe), spàrti (osim,pored), però (ipak,ali), màncu (ni), ancòra (još), ànchi (čak), ma (ali), pirchì (jer), sippùru (čak ako,iako,ako možda,čak i kada), nvèci (umesto) itd.

Iu e tu                            Ja i ti (nnâ lingua serba cchiù spissu [u srpskom jeziku češće]: ti i ja)
Si ci vài tu ci vàiu pùru iu                         Ako ideš ti, idem i ja
Iddu vìnni però ìdda no                                On je došao, ali ona nije
Si nun cci vài tu màncu cci vàiu iu              Ako ne ideš ti, ne idem ni ja
Cci ìvi iu spàrti d'ìddu                                  Otišao sam osim njega i ja

                                                         Apostrof

Apostrof je grafički znak koji se koristi kada se susretnu dva samoglasnika:

L'anèddu                        prsten
L'azzàru                         čelik
L'ebbrèu                         Jevrejin
L'idìa                              ideja
L'òcchiu                         oko
L'ùgnu                            nokat

Chìstu è l'agnèddu di Pàsqua                         Ovo je uskršnje jagnje
L'òcchiu dû patrùni ngràssa lu cavàddu         Vlasnikovo oko goji konja
Cci tagghiàva l'ùgna a sô fìgghiu                   Sekao je nokte svome sinu

U slučaju prirodnog izostavljanja samoglasnika koji se nađe na početku reči, nije potrebno upotrebljavati apostrof, zato što se, prema Đ. Pićitu, čak i bez apostrofa reč razume i izbacujući apostrof, kad je to moguće, u pisanom jeziku se eliminišu svi ti znakovi. Iz istog razloga, ponovo prema Đ. Pićitu, apostrof ne treba koristiti ni prilikom sažimanja neodređenog člana jer je smisao jasan:

                                                          

na              neodređeni član ž.r.                    
nu              neodređeni član m.r.

Dùna na mànu a tô fràti       Daj ruku svome bratu

Mê màtri era cu nu zìu mìu  Moja majka bejaše sa jednim od

                                                                                        mojih ujaka (stričeva)

                                              

Ni kod prostog predloga in:

                                                n                      in

 

                        Iddu si nn'ìu n Sicìlia                 On ode na Siciliju

U rečima koje počinju sa i, gde reč gubi i, kao što smo  ranije rekli, apostrof se ne koristi za ukazivanje na gubitak samoglasnika:

Mpurtànti          važan
Nnuccènti            nevin
Nzignànti            učitelj
Nchinàri          sagnuti se,

                        poviti se
Ncignùsu      oštrouman
Nzivàtu  namazan mašću

Ntàttu            čitav
Ntùppàri      zaustaviti,

                      zatvoriti
Ntìsu         čuven,shvaćen
Mparàri         (na)učiti
Mpiccicàtu   prilepljen,

                       spor

Nun ncurpàri a mìa                      Ne krivi mene
Sta canzùna màncu l'àiu ntìsu     Ovu pesmu

                                                    nisam ni čuo
Era ncatinàtu all'àrbulu            Beše privezan

                                                  lancem za drvo
Archimèdi fu n'òmu ncignùsu     Arhimed je bio

                                                                                                          oštrouman čovek

Onda možemo reći da članovi la, lu, li (određeni) i zamenice la, lu, li (je [ju], ga, ih) zahtevaju apostrof kao i ddu, dda (onaj [ono], ona), ddi (oni, one, ona), stu (ovaj [ovo], ova), sti (ovi, ove, ova), ssa, ssu (taj [to], ta), ssi (ti, te, ta). Lične zamenice ti (te, ti), nni (nas, nam, "partitivna zamenica"), vi (vas, vam), povratna si (se, si) i cci (mu, joj, im, "mesna zamenica") mogu takođe uzeti apostrof:

 

Iu vìtti l'ecclìssi           Ja sam video pomračenje 
Iddu nun l'abbruciò         On ga nije spalio
Chiàma a dd'abbàti           Pozovi onog opata
Pìgghiati ss'àbbitu              Uzmi to odelo
St'abbìsu è làidu                   Ova vest je loša
T'àiu a dàri na mànu            Moram ti dati ruku
V'àiu a pulizziàri la càsa    Očistiću vam kuću
Nn'àti a dàri li sòrdi       Morate nam dati novce
S'innamurò d'ìdda                   Zaljubio se u nju
Cc'èra sô màtri          Bila je ovde njegova (njena)

                                                   majka
Iddu l'avìa ma nun dìssi nènti   On je to imao,         ali nije rekao ništa

Ako se cci nađe ispred a, o, u, apostrof se ne koristi:

              Idda cci avìa iùtu a scòla            Ona beše otišla u školu

             Cci untò l'ògghiu nta cammìsa    Razmaza mu ulje na košulju           

Međutim, izgovor je toliko sličan da se čini da ima apostrofa.
Drugi izrazi, gde se apostrof može koristiti, jesu sledeći:

C'avèm'a fàri = chi avèmu a fàri      Šta treba da radimo?
C'avèm'a dìri = chi avèmu a dìri      Šta treba da kažemo?
C'avèm'a fàri si nun vòli vèniri       Šta ćemo ako ne želi da dođe?
C'avèm'a dìri si màtri nun vòli?      Šta ćemo reći ako majka neće?

U izvesnim slučajevima kad reč počinje sa i, apostrof se ne upotrebljava:

Nun lu vògghiu fàri ddu iòcu        Neću da se igram te igre
Sta ièna è làida                              Ova hijena je grozna
Ssa idìa nun mi piàci                     Ta mi se ideja ne dopada
Ssu iardìnu è bèddu ciurùtu        Ovaj vrt je u punom cvetu
Ddu iacìntu è veru bèddu            Onaj zumbul je veoma lep
Ddu ièncu è gròssu                       Onaj bik je krupan

Ali u ovim izrazima se koristi: 

Si nn'ìu = si nni ìu               Ode
Cc'ìu = cci ìu                       Ode tamo

Sô fràti si nn'ìu n cita`    Njegov (njen) brat ode

                                            u grad
A càsa cc'ìu cu sô pàtri  Kući ode sa svojim ocem

Unu (muški rod) i una (ženski rod) se koriste kao osnovni brojevi a ne kao članovi.

Quàntu càni c'èranu? Unu.                     Koliko je bilo pasa? Jedan.
Quàntu fìmmini arristàru? Sulu una.     Koliko žena su uhapsili? Samo jednu.