2. Azbuka, Samoglasnici, Fonetika

AZBUKA

Sicilijanska azbuka ima dvadeset i jedno slovo: 

A a , B b , C c , D d , E e , F f , G g , H h , I i , L l , M m , N n , O o , P p , Q q , R r , S s , T t , U u , V v , Z z .

  Samoglasnici

Fonetika

 

Samoglasnika u sicilijanskom jeziku ima pet: a, e, i, o, u .

Ovi samoglasnici mogu imati kratak ili dug zvuk, prema položaju koji zauzimaju u reči u kojoj se nalaze.

Kad su ovi samoglasnici naglašeni na kraju reči, imaju jak zvuk. Ovi samoglasnici zvuče ovako:

 

a   se izgovara kao u reči          rat                 guerra

e   se izgovara kao u reči          pet                 cincu

 i   se izgovara kao u reči          živ                  vivu

o   se izgovara kao u reči          noć                notti

u   se izgovara kao u reči          pun                chinu

 

Suglasnici

 

b ima dvousneni zvuk i izgovara se kao u beskorisno (ammàtula), buljina (cucca), bežati (fuiri):

 

            bagnu              kupatilo

            beddu              lep

            biàncu             beo

 

c ima zadnjonepčani ili tvrd zvuk pred samoglasnicima a, o, u i pred suglasnicima.Zvuči kao u kupiti (accattàri), kokoška (gaddina), kasapin (carnezzeri):

 

cani                 pas

café`               kafa

cocu                kuvar

 

c  takođe ima zadnjonepčani ili tvrd zvuk kada se između njega i e ili i nađe h.Zvuči kao u kit(balena), kip(statua):

 

chiàvi           ključ

chiàru          jasan

checcu         mucavac

 

 

 

c ima prednjonepčani mek zvuk ako posle njega sledi e ili i.Zvuči kao u ćorav(orbu), ćao(ciau):

 

celu               nebo

cira               vosak

           ciumi             reka

 

U nekim slučajevima c dobija zvuk š kao u šaka(manu), šest(sei):

 

            Sciumi             reka

            Sciaràri           mirisati

            Sciuri              cvet

 

d ima zubni zvuk.Zvuči kao u deo(parti), dan(iornu):

diàriu          dnevnik

dinàri          novac

denti           zub;zubi

 

f  se izgovara kao u fakultet(facoltà), faliti(mancàri):

 

fumu           dim

fari              činiti

finu             fin

 

g , poput c, ima zadnjonepčani ili tvrd zvuk ako slede a, o, u.Zvuči kao u grad(cità), grlo(gola,gula), guska(oca):

 

gattu               mačka

gòdiri              uživati

gula                grlo

 

g  je takođe zadnjonepčan ili tvrd kada se između njega i e ili i nađe h.Zvuči kao u gitara(chitarra), gimnazija(ginnasiu,liceu):

 

ghiàcciu           led

gherciu            razrok 

ghiòmmaru     klupče

 

g može biti i prednjonepčano ako slede e, i.Zvuči kao u đak(allevu), đavo(diavulu):

 

            giùvini             mlad

            gèmitu             žaljenje

giùgnu             jun

 

Ako posle g dolazi n, dobija se nosni prednjonepčani zvuk, kao u maNJi(cchiu nicu, cchiu pìcciulu):

 

gnurànti          neznalica 

gnissàri          zagipsovati

            gnumìnia        osramoćenje

 

h nema nikakav zvuk.Koristi se za očvršćivanje c i g.

 

l  ima tekući lateralni nadzubni zvuk, kao u rečima lak(leggeru), lice(facci):

 

            linu               lan

luna              Mesec

lana              vuna

 

m  ima dvousneni nosni zvuk i izgovara se kao u rečima more(mari), meso(carni):

 

maìstru       učitelj

miu              moj

mègghiu      bolje

 

n ima nadzubni nosni zvuk i izgovara se kao u nož(cuteddu), nizak(vasciu), nebo(celu):

 

nasu             nos

nidu             gnezdo

nanu             patuljak

 

p ima dvousneni zvuk i izgovara se kao u petao(gaddu), pesma(canzuni), pasti(càdiri):

 

piàttu           tanjir

ponti            most

            pumu            jabuka

 

q je uvek praćeno slovom u, a izgovara se kao c ispred a, o, u:

 

quàli               koji, -a, -e

quànnu          kad(a)

àcqua              voda

 

r  se izgovara slično kao u Rim(Roma), rad(travàgghiu), rat(guerra):

 

rama               grana

raggia             bes

riccu               bogat

 

s se izgovara kao u sin(figghiu), star(vecchiu), sram(virgogna):

 

saìtta            strela

siccu             suv

suli               sunce

 

t  se izgovara kao u težak(pisanti), tužan(tristi), talas(unna):

 

tali               takav, -kva, -kvo, -kvi, -kve

tempu          vreme

timùni          krma      

 

v se izgovara kao u voz(trenu), vuk(lupu), vetar(ventu):

 

vinu             vino

vuluntà       volja

volu             let

 

z se izgovara kao u cigla(mattuni), cvet(ciuri), cement(cimentu):

 

zona             zona

ziu                stric,ujak

            zeru              nula