8. Pokazni pridevi

Pokazni pridevi

Pokazni pridevi su oni koji pokazuju o kome ili čemu govorimo:

Muški rod                 Ženski rod
Chistu      ovaj        chista          ova
Chissu      taj            chissa         ta
Chiddu     onaj         chidda        ona

                        Chistu è mê patri                                             Ovo je moj otac

                        Chissu e chissa sunnu li mê zii                         To su moji stric i strina (ujak i ujna, tetka i teča)

 

 

Radi pojašnjenja ponekad se dodaju prilozi ccà, ddà, ddocu:

                       Chistu ccà         chista ccà                  ovaj (ovo) ovde,           ova ovde
                       Chissu ddocu     chissa ddocu             taj (to), tu                     ta tu
                       Chiddu ddà       chidda ddà                 onaj (ono) onde            ona onde

Chistu ccà mi piàci mègghiu                 Ovaj (ovo) ovde mi se više dopada
Chissu ddocu e cchiù sapurìtu             Taj (to) tu je ukusniji (ukusnije)
Chiddu dda nun e miu                          Onaj (ono) onde nije moj (moje)

Ovi pridevi se često koriste u sažetom obliku:

Stu             sta             ovaj (ovo)     ova
Ssu             ssa                     taj (to)              ta
Ddu            dda            onaj (ono)     ona

Stu ballùni è russu                                 Ovaj balon je crven
Ssu àrvulu è ghiàvutu                            To drvo je visoko        
Ddu gaddu canta ogni matìna                Onaj petao peva svako jutro

Pokazne zamenice

Muški rod                       Ženski rod
Chistu                              chista                  ovaj         ova
Chissu                              chissa                 taj            ta
Chiddu                             chidda                 onaj         ona

Chistu nun mi piàci vògghiu chiddu            Ovo mi se ne sviđa, hoću ono
Prefirìsciu chistu a chiddu                            Više mi se dopada ovo negoli ono
Chista è mègghiu di chissa                           Ova je bolja od te

Lične zamenice

                                                                                                                                                                                

                                                   Jednina

                                       Iu; mi                     ja; me, mi
                                       Tu; ti                      ti; te, ti
                                       Iddu; lu; ci              on; ga; mu

                                        Idda; la; ci             ona; je (ju); joj            
                                                     Množina
                                      Nui, nu(i)àtri; nni    mi; nas
                                      Vui, vu(i)àtri; vi                  vi; vas
                                      Iddi; li; ci                             oni, one; ih; im

 

Iu vàiu a Catània                                  Ja idem u Kataniju
Iddi làvanu li robbi                                One peru veš
Vuiàtri nun c'èravu a la cresia               Vi ne bejaste u crkvi
Tu ci isti puru                                       I ti si otišao tamo
Iddi ièru a chiamàri a iddu                     Oni odoše da pozovu njega
Àiu sonnu e mi va curcu                        Spava mi se i idem na počinak
Ti nni isti senza diri nenti          Otišao sam bez reči
Nni manciàmu tutta la frutta                  Pijem samo sve voće
Vi nzignàstivu la strata                           Naučili ste put

Ove zamenice se mogu upotrebljavati sa predlogom:

Di mia                  od mene, o meni
A tia                     tebe, tebi

Nni iddu       kod njega             a idda              nju (njoj)
Di nui          od nas (o nama)    cu nuiàtri        (sa) nama
nni vui          kod vas                a vuiàtri          vas (vama)
A iddi          njih (njima)            cu iddi             (sa) njima

                        Lu cani si scanta di mia                Pas se boji mene
                        Stu libbru lu dugnu a tia                Ovu knjigu dajem tebi
                        Mê soru si nni iu cu iddi               Moja sestra je otišla s njima
                        Dda gatta vinni nni nuiàtri         Ona mačka je došla kod nas

 

Prisvojni pridevi i zamenice

                                                           Jednina

                              Lu miu, mê                     moj     

                                                                  Lu tou, tô                        tvoj
                              Lu sou, sô                   njegov (njen)
                                     Množina
                             Lu nostru                     naš
                             Lu vostru                     vaš
                             Lu sou, sô                    njihov

Li nostri pussidimènti sunnu granni                   Naši posedi su veliki
Sta casa è la mia                                              Ova kuća je moja
Li nostri parènti ànnu a vèniri tutti cca`             Naši rođaci će svi doći ovamо
Li sô parènti nun ci vannu                                 Njegovi (njeni, njihovi) rođaci ne idu tamo
Chisti sunnu li mê figghi                                    Ovo su moja deca

 

Prisvojni pridev dolazi uvek pre imenice na koju se odnosi, prisvojna zamenica može stajati sama: 

Vaiu â mê (a la mia) casa                                 Idem svojoj kući
Lu tô bicchèri e la sô buttìgghia                    Tvoja čaša i njegova (njena, njihova) flaša
Tu parti cu la tô màchina,e iu cu la mia           Ti odlaziš svojim kolima, a ja svojim
Iu mànciu lu mê pani e tu lu tô                         Ja jedem svoj hleb, a ti svoj

Odnosne zamenice

Odnosne zamenice mogu da se odnose na osobu, životinju ili stvar:

                                  Chi                                koji, koja, koje, kojeg, koju, što

                                  Ca                                 koji, koja, koje, kojeg, koju, što

                                  Cui, cû                          kojeg, kojem, kojime, koji, kòjē, kojoj, kojom, koju, kojih, kojima, kòje, koja

                                  Quali                             kojeg, kojem, kojime, koji, koje, kojoj, kojom, koju, kojih, kojima, kòje, koja

Viu lu piccirìddu chi ghiòca                   Vidim dete što se igra
Parràva l'omu chi canuscèva iu              Govorio je čovek kojeg sam ja poznavao
La bicicrètta c'accattàmu era rutta         Bicikl koji smo kupili beše slomljen

Chi i ca se uvek koriste bez predloga:

La manu chi aiuta                 Ruka koja pomaže
L'omu ca travagghia             Čovek koji radi

Cui se uvek koristi s predlogom:

Chista è la casa di cui ti parrai             Ovo je kuća o kojoj sam ti pričao

U nekim sicilijanskim izrekama, cui se upotrebljava bez predloga:                                                         

Cui cu cani si curca cu pucci si leva.  
Ko sa psom spava, sa buvama se budi.
Cui duna pani a lu cani perdi lu pani e lu cani.
Ko da hleb psu, ostaje i bez hleba i bez psa.

Quàli uvek dolazi posle određenog člana:

Quànnu vitti l'avvucàtu di Vicènzu, lu quàli addifinnìu a Petru, nun lu vosi taliàri.
Kad videh Vićentijevog (kod Hrvata – mmenzu di li Cruati: Vicinog) advokata, koji je branio Petra, ne htedoh da ga pogledam.
Ncuntrài la soru di Rusulìa cu la quàli iu iàva a scola.
Sretoh Rozalijinu sestru sa kojom sam ja išao u školu.

 

 

Ekspresivna upotreba reči chi, comu, quàntu:

Comu è bedda dda piccirìdda!           Kako je lepa ona malecka!
Quàntu è làidu ddu cani!                   Koliko je ružan onaj pas!
Chi furtuna!                                        Kakva sreća!
Chi beddi rosi!                                    Divnih li ruža!