10. Vezani na in

Sicilijanski glagoli se svrstavaju u dve konjugacije; glagoli prve se završavaju na ari:

Parràri                     govoriti
Manciàri               jesti, pojesti
Fumàri               pušiti, ispušiti

Glagoli druge konjugacije se završavaju na iri:

Ricìviri primati, primiti
Scrìviri pisati, napisati

Rispùnniri odgovarati,

odgovoriti Finìri završavati (se),

završiti (se)
Sippillìri sahranjivati,

sahraniti
Durmìri spavati

Neki od ovih glagola mogu trpeti promenu mesta akcenta bez promene značenja:
Durmìri, dòrmiri (spavati); suffrìri, sòffriri (patiti [od], podnositi, podneti); murìri, mòriri (umirati, umreti); gudìri, gòdiri (uživati)

Iu parru Siciliànu                          Ja govorim sicilijanski
Tu finìsci di parràri                       Ti završavaš s pričanjem
Iddu dormi ora                              On spava sada
Nuiatri mànciamu ancòra            Mi još jedemo
Vuiatri parràti cu idda                 Vi razgovarate sa njom
Iddi finìscinu di travagghiàri        Oni završavaju sa radom

Sprezanje glagolâ parràri i durmìri:

Indikativ
Prezent

Parru       govorim               dormu      spavam
parri        govoriš                dormi       spavaš
parra         govori                 dormi       spava
parràmu    govorimo            durmèmu   spavamo
parràti       govorite              durmìti      spavate
pàrranu     govore                dòrminu     spavaju

Imperfekat

Parràvu        govorah                  durmìvi        spavah
parràvi         govoraše                 durmìvi        spavaše
parràva        govoraše                 durmìva        spavaše
parràvamu   govorasmo              durmèvamu spavasmo
parràvavu    govoraste                durmèvavu    spavaste

parràvanu govorahu durmìanu spavahu

U sicilijanskom jeziku se futur retko koristi, mesto njega se upotrebljava indikativ prezenta:

Si Diu voli e campàmu dumàni nni vidèmu
Ako da Bog i poživimo, sutra ćemo se videti

Blisko prošlo vreme

Àiu parràtu Govorio sam Àiu durmùtu Spavao sam

Udaljeno prošlo vreme

Parrài            govorih                       durmì                  spavah
parràsti          govori                        durmìsti              spava
parro`            govori                         durmìu               spava

parràmu govorismo durmèmu spavasmo

parràstivu govoriste durmìstivu spavaste
parràru govoriše durmèru spavaše

Blisko pretprošlo vreme

Avìa parratu bio(bila) sam govorio(govorila), avìa durmutu bio(bila) sam spavao(spavala),

bejah govorio(govorila), beh govorio(govorila) bejah spavao(spavala), beh spavao(spavala)

Konjunktiv

Prezent

Isti je kao i indikativ prezenta.

Imperfekat

Parràssi         govorim         durmìssi         spavam
parràssi         govoriš           durmìssi          spavaš                           parràssi         govori            durmìssi          spava                  parràssimu    govorimo      durmìssimu     spavamo
parràssivu      govorite        durmìssivu      spavate
parràssiru      govore          durmìssiru       spavaju

Blisko prošlo vreme

Avìssi parràtu (da) sam govorio(govorila) Avìssi durmùtu (da) sam spavao(spavala)

Mogući način
Prezent

Prošlo vreme

Avirrìa parràtu govori|o(-la) bih Avirrìa durmùtu spava|o(-la) bih

Imperativ

Parra (tu) (ti) govori Dormi spavaj
Parràti (vui) (vi) govorite Durmìti spavajte

Infinitiv
Sadašnji

Parràri Govoriti Durmìri Spavati

Prošli

Avìri parràtu ne može se prevesti na srpski(nun si pò traduciri in serbu) Avìri durmùtu -''-

Particip
Prošli

Parràtu Govori|o(-la, -lo, -li, -le), govoren(-a, -o, -i, -e) Durmùtu Spava|o(-la, -lo, -li, -le)

Gerund
Sadašnji

Parrànnu Govoreći Durmènnu Spavajući

Prošli

Avènnu parràtu Govoriv(ši) Avènnu durmùtu Spavav(ši)

Evo nekoliko glagola koji se sprežu kao glagol parràri:

manciàri                jesti, pojesti
amàri                     voleti
truvàri                   nalaziti, naći
sunàri                   svirati, zvučati, zazvučati,

                                 zvoniti, pozvoniti
ciatiàri                   disati
fumàri                   pušiti, ispušiti
ammazzàri            ubijati, ubiti
travagghiàri          raditi

Evo nekoliko glagola koji se sprežu kao durmìri:

rìdiri                      smejati se, nasmejati se
finìri                      završavati (se), završiti (se)
gudìri                     uživati
murìri                     umirati, umreti
esìstiri                    postojati
cògghiri                  žeti, požnjeti
sèntiri                     čuti, osećati, osetiti
prèmiri                   pritiskati, pritisnuti

U sicilijanskom, kao i u ma kom drugom jeziku, postoje nepravilni glagoli. Ovi glagoli menjaju završetak mnogo puta kroz sprezanje. Jedini način da se zna koji su jeste da se nauče napamet. Ovde navodimo nekoliko njih i sprežemo jedan par da bi dali primer kako se ponašaju kroz sprezanje:

Diri (kazati, reći), vèniri o vinìri (dolaziti, doći), sapìri (znati, saznati), vulìri (hteti), putìri (moći), didùciri (dedukovati), iri (ići, otići), dari (davati, dati), vidìri (videti) itd.

Sprezanje glagolâ vèniri ili vinìri (dolaziti, doći) i vulìri (hteti):

Indikativ
Prezent

Vegnu             dolazim          vògghiu          hoću
veni                 dolaziš           voi                   hoćeš
veni                 dolazi             voli                  hoće
vinèmu            dolazimo       vulèmu           hoćemo
vinìti               dolazite         vulìti                hoćete
vennu              dolaze            vonnu              hoće

Imperfekat

vinìa               dolažah            vulìa               hoćah
vinèvi             dolažaše          vulèvi              hoćaše
vinìa               dolažaše          vulìa               hoćaše
vinèvamu       dolažasmo       vulèvamu       hoćasmo
vinèvavu         dolažaste        vulèvavu         hoćaste
vinèvanu         dolažahu        vulèvanu         hoćahu

Blisko prošlo vreme

Aiu vinùtu dolazi|o(-la) sam, aiu vulùtu hte|o(-la) sam

doš|ao(-la) sam
ài vinùtu dolazi|o(-la) si, ài volùtu hte|o(-la) si

doš|ao(-la) si
avi vinùtu dolazi|o(-la, -lo) je, avi vulùtu hte|o(-la, -lo) je

doš|ao(-la, -lo) je
avèmu vinùtu dolazi|li(-le) smo, avèmu vulùtu hte|li(-le) smo

doš|li(-le) smo
avìti vinùtu dolazi|li(-le) ste, avìti vulùtu hte|li(-le) ste

doš|li(-le) ste
ànnu vinùtu dolazi|li(-le, -la) su, ànnu vulùtu hte|li(-le, -la) su

doš|li(-le, -la) su

Udaljeno prošlo vreme

Vinni        dođoh               vosi            htedoh, hteh
vinìsti       dođe                 vulìsti         htede, hte
vinni         dođe                 vosi            htede, hte
vinnìmu   dođosmo          vòsimu       htedosmo, htesmo
vinìstivu    dođoste           vulìstivu      htedoste, hteste

vinnìru dođoše vòsiru htedoše, hteše

Blisko pretprošlo vreme

Avìa vinùtu bio(bila) sam dolazio(dolazila), Avìa vulùtu bio(bila) sam hteo(htela),

bejah dolazi|o(-la), beh dolazi|o(-la), bejah hteo(htela), beh hteo(htela)

bio(bila) sam došao(došla),

bejah doš|ao(-la), beh doš|ao(-la)

Konjunktiv

Prezent

Isti je kao i indikativ prezenta.

Imperfekat

Vinìssi         dođem, dolazim    vulìssi   htednem, hoću
vinìssi          dođeš, dolaziš       vulìssi   htedneš, hoćeš
vinìssi           dođe, dolazi          vulìssi   htedne, hoće

vinìssimu dođemo, dolazimo vulìssimu htednemo,

                                                                     hoćemo
vinìssivu   dođete, dolazite  vulìssivu htednete, hoćete
vinìssiru       dođu, dolaze       vulìssiru  htednu, hoće

Blisko prošlo vreme

Avìssi vinùtu (da) sam dolazio(dolazila), Avìssi volùtu (da) sam hteo(htela)

(da) sam došao(došla)

Mogući način

Prezent

vinirrìa dolazi|o(-la) bih, doš|ao(-la) bih vurrìa hte|o(-la) bih

vinirrìssi dolazi|o(-la) bi, doš|ao(-la) bi vurrìssi hte|o(-la) bi

vinirrìa dolazi|o(-la, -lo) bi, doš|ao(-la, -lo) bi vurrìa hte|o(-la, -lo) bi

vinirrìamu dolazi|li(-le) bismo, doš|li(-le) bismo vurrìamu hte|li(-le) bismo

vinirrìavu dolazi|li(-le) biste, doš|li(-le) biste vurrìavu hte|li(-le) biste

vinirrìanu dolazi|li(-le, -la) bi, doš|li(-le, -la) bi vurrìanu hte|li(-le, -la) bi

Prošlo vreme

Avirrìa vinùtu dolazi|o(-la) bih, doš|ao(-la) bih Avirrìa volùtu hte|o(-la) bih

Imperativ

Veni        dolazi, dođi            voi              htedni
Vegna     neka dođe               vògghia     neka htedne
Vinèmu   dolazimo, dođimo   vulèmu      htednimo
Vinìti       dolazite, dođite       vulìti          htednite
Vègnanu  neka dođu              vògghianu neka htednu

Infinitiv

Sadašnji

Vinìri Dolaziti, doći Vulìri Hteti .

Prošli

Avìri vinùtu ne može se prevesti na srpski(nun si pò traduciri in serbu) Avìri vulùtu -''-

Particip

Prošli

Vinùtu Dolazi|o(-la, -lo, -li, -le), doš|ao(-la, -lo, -li, -le) Vulùtu Hteo(htela, htelo, hteli, htele)

Gerund

Sadašnji

Vinènnu Dolazeći Vulènnu Hoteći

Prošli