12. Meseci u godini
Your ads will be inserted here by
Easy Plugin for AdSense.
Please go to the plugin admin page to
Paste your ad code OR
Suppress this ad slot.
Meseci u godini
Kod Hrvatâ
(mmenzu di li Cruati):
Innàru januar siječanj
Frivàru februar veljača
Màrzu mart ožujak
Aprìli april travanj
Màiu maj svibanj
Giùgnu jun(i) lipanj
Lùgliu jul(i) srpanj
Aùstu avgust kolovoz
Sittèmmiru septembar rujan
Ottùviru oktobar listopad
Nuvèmmiru novembar studeni
Dicèmmiru decembar prosinac
Dani u nedelji
Lùnniri ponedeljak (ponedeonik)
Màrtiri utorak (utornik)
Mèrcuri sreda
Iòviri četvrtak
Vènniri petak
Sàbatu subota
Dumìnica nedelja
Godišnja doba
Primavèra, proleće Stati, leto Atùnnu, jesen Nvernu zima
"Primavera" i "stati" su ženskog roda, a "atunnu" i "nvernu" muškog.
La primavèra è china di ciuri Proleće je bogato cvećem
Nna la stati fa cavuru Leti je toplo
Nna l'atùnnu c'è la vinnigna U jesen se bere grožđe
Nna lu nvernu c'è friddu Zimi je hladno
Osnovni (glavni) brojevi
1 unu jedan 11 ùnnici jedanaest 21 vintùnu dvadeset (i) jedan
2 dui dva 12 dùdici dvanaest 22 vintidùi dvadeset (i) dva
3 tri tri 13 trìdici trinaest 23 vintitrì etc. dvadeset (i) tri itd.
4 quàttru četiri 14 quattòrdici četrnaest 30 trenta trideset
5 cincu pet 15 quìnnici petnaest 31 trentùnu trideset (i) jedan
6 sei šest 16 sìdici šesnaest 32 trentadùi trideset (i) dva
7 setti sedam 17 dicissètti sedamnaest 33 trentatrì etc. trideset (i) tri itd.
8 ottu osam 18 diciòttu osamnaest 40 quarànta četrdeset
9 novi devet 19 dicinnòvi devetnaest 41 qurantùnu četrdeset (i) jedan
10 deci deset 20 vinti dvadeset 42 quarantadùi etc. četrdeset (i) dva itd.
50 cinquànta pedeset 80 ottànta osamdeset
60 sissànta šezdeset 90 novànta devedeset
70 sittànta sedamdeset 100 centu sto, stotinu
Brojevi vinti, trenta, quarànta, cinquànta, sissànta, sittànta, ottànta i novànta gube krajnji samoglasnik pred unu (jedan) i ottu (osam):
vintùnu, vintòttu, trentùnu, trentòttu, cinquantòttu, sessantùnu itd.
Broju centu (1000) se dodaju brojevi odozgo, a isto se čini i posle 1000. Brojevi preko sto se pišu kao jedna jedina reč:
101 centuùnu etc. sto jedan, stotinu (i) jedan itd.
111 centuùnnici etc. sto jedanaest, stotinu (i) jedanaest itd.
121 centuvintùnu etc. sto(tinu) dvadeset (i) jedan itd.
200 duicèntu dvesta, dvesto, dve stotine
300 triccèntu trista, tristo, tri stotine
400 quattrucèntu četiristo, četiri stotine
500 cincucèntu petsto, pet stotina
600 seicèntu šeststo, šest stotina
700 setticèntu sedamsto, sedam stotina
800 ottucèntu osamsto, osam stotina
900 novicèntu devetsto, devet stotina
1000 milli hiljadu*
1001 millieùnu hiljadu (i) jedan
1100 millecèntu hiljadu (i) sto
1300 millietriccèntu hiljadu (i) trista, hiljadu (i) tristo, hiljadu (i) tri stotine
1700 milliesetticèntu hiljadu (i) sedamsto, hiljadu (i) sedam stotina
1900 millienovicèntu hiljadu (i) devetsto, hiljadu (i) devet stotina
2000 duimìla dve hiljade
2300 duimilatriccèntu dve hiljade (i) trista, dve hiljade (i) tristo, dve hiljade (i) tri stotine
2500 duimilacincucèntu dve hiljade (i) petsto, dve hiljade (i) pet stotina
3000 trimìla tri hiljade
100.000 centumìla sto hiljada, stotinu hiljada
1000.000 un miliùni milion*
1000.000.000 un miliàrdu milijardu
U sicilijanskom jeziku se za datume koriste osnovni brojevi, jedino se za prvi dan u mesecu koristi redni broj:
Lu primu di giugnu prvi jun
Lu 7 di maiu 7. maj
Quàntu nn'avèmu oggi? Koji je danas datum?
Oggi nn'avèmu 6. Danas je šesti.
Iddu partiu lu 5 di aùstu. On je pošao 5. avgusta (5-og avgusta).
Mê matri veni lu 15 di sittèmmiru Moja majka dolazi 15. septembra.
*Hrvati umesto rečî hiljada, hiljadu, hiljade, hiljadâ, hiljaditi itd. i milion, miliona, milionâ, milioniti itd. koriste reči tisuća, tisuću, tisuće, tisućâ, tisućiti itd. i milijun, milijuna, milijunâ, milijuniti itd.
Your ads will be inserted here by
Easy Plugin for AdSense.
Please go to the plugin admin page to
Paste your ad code OR
Suppress this ad slot.
Li Cruati, mmeci di li palori hiljada, hiljadu, hiljade, hiljadâ, hiljaditi ecc. e milion, miliona, milionâ, milioniti ecc., usano li palori tisuća, tisuću, tisuće, tisućâ, tisućiti ecc. e milijun, milijuna, milijunâ, milijuniti ecc.
Redni brojevi
Primu prvi dudicèsimu dvanaesti
Secùnnu drugi tridicèsimu trinaesti
Terzu treći quattordicèsimu četrnaesti
Quàrtu četvrti vintitrièsimu dvadeset (i) treći
Quintu peti vintcinchèsimu dvadeset (i) peti
Sestu šesti trentottèsimu trideset (i) osmi
Sèttimu sedmi quarantèsimu četrdeseti
Ottàvu osmi centèsimu stoti
Nonu deveti cincucentèsimu petstoti
Dècimu deseti millèsimu hiljaditi
Unnicèsimu jedanaesti miliunèsimu milioniti
Kod rednih brojeva posle decimu, ispada završni vokal i dodaje se sufiks esimu. Samo kod brojeva koji se završavaju na i krajnji vokal ostaje:
Vintitrièsimu dvadeset (i) treći
Cinquantatrièsimu etc. pedeset (i) treći itd.
Brojevi koji se završavaju na u gube poslednji samoglasnik i na njegovom mestu se piše h:
Vinticinchèsimu dvadeset (i) peti
Quarantacinchèsimu etc. četrdeset (i) peti itd.
Redni brojevi se ponašaju kao pridevi i slažu se u rodu i broju sa imenicom na koju se odnose:
Lu primu viàggiu prvo putovanje
Li primi acqui prve kiše
La prima missa prva misa
Li primi casi prve kuće
La quàrta vota četvrti put
Ako se redni broj odnosi na titulu, onda stoji posle imenice:
Fidirìcu II Frederik II
Errìcu VI Henri(k) VI
Luìgi IX Luj IX
Redni brojevi se pišu posebnim velikim slovima:
I primu prvi
II secùnnu drugi
III terzu treći
IV quàrtu četvrti
V quìntu peti
VI sestu šesti
VII sèttimu sedmi
VIII ottàvu osmi
IX nonu deveti
X dècimu deseti
XI unnicèsimu jedanaesti
XX vintèsimu dvadeseti
XXX trentèsimu trideseti
XL quarantèsimu četrdeseti
L cinquantèsimu pedeseti
LX sissantèsimu šezdeseti
XC novantèsimu devedeseti
C centèsimu stoti
D cincucentèsimu petstoti
M millèsimu hiljaditi
Rimljani nisu poznavali arapske brojeve i koristili su rimske za sve potrebe. Zbog toga su pisali datume takođe ovim brojevima. Evo nekoliko primera kako se pišu godine rimskim brojevima:
1282 (Vespri Siciliani ) MCCLXXXII 1282. (Sicilijanske
večernje)
1492 (La Scuperta di l' America) MCDXCII 1492. (Otkriće
Amerike)
1861 (L'Unificationi d'Italia) MDCCCLXI 1861. (Ujedinjenje
Italije)
1929 (Lu Cuncurdatu Vaticanu) MCMXXIX 1929. (Vatikanski
konkordat)
1945 (Fini di la Secunna Guerra Mundiali) MCMXLV 1945. (Kraj II
svetskog rata)
U Sicilianu
Loading ...
