7. Pridevi

Pridevi 

Pridev je modifikator, to jest, modifikuje imenicu koju određuje i slaže se s njom u broju i rodu:

La casa bedda                  Lepa kuća
Lu muru autu                   Visoki zid
La vucca china                 Puna usta
L'arvulu nicu                    Malo drvo

Avèmu un cavàddu beddu                                Imamo lepa konja
Acchianò la scala auta                                      Pope se uz visoke lestve
Mê frati avia un cani nicu                                  Brat mi imaše mala psa
A iddu ci dèttiru na palla russa                         Njemu dadoše crvenu loptu

Ponekad se pridev stavlja ispred imenice koju modifikuje da bi se još jače istakao predmet kazivanja. Najčešći pridevi koji slede ovo pravilo su:

Beddu                               lep
Bravu                                 dobar
Caru                                   drag, mio
Gran                                   veliki
Bruttu                                 loš
Bon                                    dobar                                 Àvutru                                drugi, ini

Chidda è na bedda picciòtta                Ono je (stvarno) lepa devojka
Iddu avi nu gran cavàddu                    On ima (zaista) velikog konja
Lu patri avi n'àvutru cani                     Otac ima drugog psa
La iena è un bruttu armàlu                  Hijena je (istinski) grozna životinja
Iddu è un caru picciòttu                       On je drag mladić

 

Neki pridevi odstupaju od pravilа, što znači da se završavaju na i, i isti su i za muški i za ženski rod, i za množinu i za jedninu: 

Diagunàli                        dijagonal|аn ~ni ~na ~ne
Lucènti                           svet|ao ~li ~la ~le
Diamànti                        sjaj|an ~ni ~na ~ne
Comùni                           opšt|i ~i ~a ~e
Gnurànti                         zajedničk|i ~i ~а ~е
Dèbbuli                           obič|an ~ni ~na ~ne
Dicisiòni                         neznalačk|i ~i ~а ~е

Muški rod                           Ženski rod
Lu bordu diagunàli           la lìnia diagunàli          Dijagonalni rub                  Dijagonalna linija
Li bordura diagunàli         li lìnii diagunàli            Dijagonalni rubovi Dijagonalne linijе
Lu viòlu comuni                la strata cumùni           Zajednički puteljak            Zajednička ulica
Li viòla cumuni                 li strati cumùni             Zajednički puteljci Zajedničke ulice

 

Assìra vitti na stidda lucènti                         Sinoć vide(h) sjajnu zvezdu
Iu nni vitti quàttru stiddi lucènti                    Ja videh nekoliko sjajnih zvezda
Mi truvàva nta la trazzèra cumuni                Nalažah se na običnoj stazi
Ddu omu è gnurànti                                    Taj čovek je neznalica                                             Ddà fimmina è gnurànti                             Tа žena je neznalica

Neki pridevi grade priloge dodavanjem sufiksa na menti:

Pridevi                      Prilozi
Umànu                     umanamènti                 human, ljudski                humano, ljudski
Veru                         veramènti                   stvaran, istinski               stvarno, istinski
Sicùru                      sicuramènti                   siguran, izvestan             siguran, izvestan
Stranu                      stranamènti                 čudan                            čudno

Un èssiri umànu l'ài a trattàri cchiù umanamènti pussibili.
Ljudsko biće moraš tretirati što je humanije moguće.                                                  Quànnu parràva cu mia sicuramènti dicèva fissarii.
Kad razgovaraše sa mnom kazivaše izmišljotine.

Anchi si lu fattu era veru un significa ca era veramènti bonu.
Čak i ako bi to bilo istinito, ne znači da je bilo stvarno dobro.

 

 

 

 Deminutiv, augmentativ i pejorativ

U sicilijanskom postoji nekoliko načina da se promeni kvalitet ili kvantitet imenice ili prideva. Deminutiv služi za označavanje kvantiteta ili kvaliteta smanjivanja nekog ili nečega ili pokazivanje naklonosti prema kome ili čemu. Gradi se dodavanjem sufiksa iddu, eddu, uddu, teddu, ceddu, uzzu, imenici ili pridevu: 

Sèggia              siggitèdda              stolica,                                          stoličica
Màsculu           masculìddu            muškarac, muški momak      momče
Soru                 surùzza                   sestra                                           sestrica
Mischìnu          mischinèddu          jadnik, jadan                                  jadničak
Pezzu               pizzùddu                parče                                            parčence
Porta                purticèdda              vrata                                            vratanca
Piru                  pirìddu                   kruška                                          kruščica
Surdàtu           surdatèddu                vojnik                                         vojniče
Matri               matrùzza                 majka                                           majčica

Avìa un màsculu e ci fici na surùzza                  Imah (imaše) dečaka i napravi(h) mu sestricu
Mê ziu avi un masculìddu                                 Moj stric ima dečačića
Dda casa avi na bedda purticèdda                   Ona kuća ima lepa vratanca
Ddu surdatèddu è firutu                                   Ono vojniče je ranjeno

C'era un beddu vinticèddu                               Beše lep vetrić

Augmentativ takođe služi za označavanje kvantiteta ili kvaliteta, u ovom slučaju za uvećavanje predmeta govora. Gradi se dodavanjem sufiksa uni za jedninu i sufiksa una za množinu, imenici ili pridevu:                                                                      

                      Jednina               Množina

Casa               casùni              casuna                  kuća                     kućerina, kućetina
Vècchiu         vicchiùni             vecchiuna            star, starac           starina
Manu             manùni               manuna                ruka                     ručurda, ručetina
Fossu             fussùni               fussuna                jarak, rov             veliki jarak, veliki rov
Parèdda          pariddùni           paridduna            tiganj                    veliki tiganj
Gaddìna         gaddinùni           gaddinuna            kokoška               velika kokoška

Chista nun è casa, chista è casùni             Ovo nije kuća, ovo je kućetina.
Lu piccirìddu avia dui manùna                 Dete je imalo dve ručerde.
Frièva l'ovu nta un pariddùni                   Pržah (pržaše) jaje u velikom tiganju.

A pejorativ služi za označavanje ružnoće. Gradi se dodavanjem sufiksa azzu (m.r.) ili azza (ž.r.) imenici ili pridevu, i bilo muški bilo ženski rod ima množinu na i:

Casa               casàzza                         kuća                          kućerina, kućetina
Vècchiu          vicchiàzzu         star, starac                 starkelja
Manu              manàzza                        ruka                           ručurda, ručetina

Parèdda          pariddàzza         tiganj                          ružan tiganj

Gaddìna         gaddinàzza        kokoška                     kokoščina                                   

Fossu             fussàzzu            jarak, rov                   grozan jarak, grozan rov

Iddu stava nta na casàzza               On beše u jednoj kućerini.
Era un fussàzzu chinu di fangu      Beše jedan grozan jarak, pun blata.               

Avia tri pariddazzi vecchi             Imah (imaše) tri ružna stara tiganja.

Kao što se vidi, svi ovi sufiksi podležu pravilima za muški ili ženski rod, jedninu ili množinu.

 

Komparativ i apsolut

Komparativ se u sicilijanskom gradi na dva načina: – poređenje kvaliteta dodavanjem priloga comu (kao), tantu… quàntu (toliko… koliko):

Ddu libbru è comu lu miu                      Ona knjiga je kao moja.
Iu àiu tantu pani quàntu nn'ài tu           Ja imam toliko hleba koliko i ti.
La mê casa è bedda comu la tua              Moja kuća je lepa kao tvoja.

i – poredjenje nejednakog, dodavanjem priloga cchiù (-[i]ju,-ši), ili menu, (manje):

Mê frati è cchiù granni d'iddu                   Moj brat je veći od njega.
Sô soru è cchiù bedda di mia                   Njegova (njena) sestra je lepša od mene.
Iu sordi nn'aiu menu d'iddu                      Ja novaca nemam manje nego on.

Neki komparativi, koji se grade od mègghiu (bolji, bolje) ili pèggiu (gori, gore), ne sadrže prilog cchiù:

Mègghiu di chiddu                                  Bolji (bolje) od onoga
Pèggiu di l'àvutru                    Gori (gore) od onog drugog

Lu sacciu fari mègghiu d'iddu               Znam to da radim bolje od njega.
Pi travagghiàri è pèggiu di mia              Za rad je gori od mene.

 

Odnosni superlativ se gradi dodavanjem određenog člana, lu, la, li ispred priloga cchiu:

Li cchiù nichi                           Najmanji (najmlađi, najmanje, najmlađe)
Lu cchiù forti                           Najjači
Li cchiù chini                           Najpuniji (najpunije)
La cchiù bedda                        Najlepša

Mê fìgghia è la cchiù bedda di tutti                                Moja kćerka je najlepša od svih
Ddi ciràsi sunnu li cchiù duci di tutti                 Moje trešnje su najslađe od svih

 

 

Apsolutni superlativ se gradi dodavanjem sufiksa issimu, issima za jedninu i issimi za množinu. Može se takođe graditi pomoću priloga assai, veru ili sufiksa uni:

Benìssimu                                     odlično
Carìssimu                                     najdraži, najmiliji
Veru làidu                                      zaista ružan
Assài lentu                                     mnogo spor
Veru duci                                      zaista sladak
Riccùni                                         prebogat
Veru longu                                     zaista drag

Lu conti è riccùni                                                   Grof je prebogat
Dda fìmmina è veru làida                                       Ona žena je zaista ružna
Carìssimu amicu, vui siti assài lentu                       Najdraži prijatelju, Vi ste mnogo spori
Sta strata è veru longa                                          Ova ulica je zaista duga

Prisvojni pridevi

Prisvojni pridevi su: 

Muški rod   Jednina     Ženski rod
Miu         moj                      mia             moja
Tou          tvoj                      tua              tvoja
Sou          njegov, nje(zi)n   sua              njegova, njena
                   Množina
Nosrtu     naš                      nostru         naša
Vostru     vaš                      vostru         vaša
Soi           njihov                 soi                njihova

Ovi pridevi, kada u jednini određuju imenicu, sažimaju se u mê, tô, sô, a u množini u sô:

Mê frati               moj brat                tvoja sestra
Sô patri                njegov, nje(zi)n otac
Sô figghiu            njihov sin

Mê ziu vinni cu sô nannu                       Moj stric/ujak dođe sa svojom decom
Tô fìgghiu §u a sô casa                         Tvoj sin ode svojoj kući
Ci dèttiru li sordi a sô figghiu                 Ddadoše novce svome sinu

Ovi pridevi se takođe koriste sa običnim ili složenim predlogom:

Stu gattu lu truvài vicìnu la mê casa                  Ovog mačka nađoh blizu svoje kuće
Iddu iòca cu la tô palla                                     On (se) igra sa tvojom loptom
Dda casa è di sô matri                                      Ova kuća je njegove/nje(zi)ne/njihove majke
Ssu cani nun è di mê cucìnu                              Taj pas nije moga rođaka
L'àrbuli sunnu di tô patri                                   Drveće je tvoga oca
Lu cavàddu lu dugnu a sô niputi                        Konja ću dati svome unuku (nećaku)
Vattìnni luntànu di la mê casa                          Odlazi daleko od moje kuće
Iu stàiu sempri allàtu a mê patri                       Ja sam uvek uz svog oca

 

 

 

 

Predlog di označava posedovanje: 

La casa di Maria                     Marijina kuća
Lu cani di Petru                     Petrov pas                                 

Lu cavàddu di Marcu            Markov konj
Di cui? di Pippìnu.                Čiji, čija (čije)? Josin (Josini, Josina, Josine)

[kod Hrvata – mmenzu di li Cruati: Jožin (Jožini…)]

Količinski pridevi

Količinski pridevi pokazuju količinu:

Quàntu sunnu?                                   Koliko ih je?
Quàntu acchiàni tantu scinni.               Koliko se penješ, toliko ćeš sići.

Quàntu surdàti c'èranu?                      Koliko je bilo vojnika?                                      

Brojevi ponekad pokazuju samo približnu količinu:

                               Na dicìna                         desetak            
                               Na cinchìna                      pet-šest
                               Un cintinàru                   stotinak
                               Na cinquantìna                pedesetak                                                                                                                                                                                                                 Na trintìna                       tridesetak 

Quàsi na vintìna                                 Skoro dvadesetak 

Dammi na chilàta di pasta                   Daj mi približno kilogram testenine

C'èranu na cinquantìna d'armàli       Beše pedesetak životinja