11. Sprezanja

Upitne fraze

Upitne fraze gotovo uvek stavljaju subjekat na kraj rečenice:

Ci ìu a scola Maria?               Je li otišla Marija u školu?
Unni sta Rosa?                         Gde živi Ruža?
M'ascùti fìgghiu?                     Slušaš li me, sine?

Upitne fraze sa chi (šta, što), cui, cu (ko):

Cu vinni a tô casa?                    Ko je došao u tvoju kuću?
Chi fai ddocu?                           Šta radiš tu?
Cu ti lu dissi accussì?                Ko ti je tako rekao?
A chi servi chistu?                     Čemu služi ovo?
A cui la dugnu l'acqua?             Kome da dam vodu?

 

 

Pitanja sa c'è (ima) i ci sunnu (ima):

C'è la televisiòni a sô casa?         Ima li televizija u njenoj kući?
Ci sunnu li lampi nta scala?        Ima li sijalica na stepeništu?
C'è lu telèfunu nni tô soru?          Ima li telefon kod tvoje sestre?
Ci sunnu li utti pi lu vinu?           Ima li buradi za vino?

Sicilijanski jezik poznaje dva načina obraćanja, familijarni oblik kad ste sa porodicom i prijateljima i oblik iz poštovanja kad ste sa nepoznatima, starijim ljudima ili ljudima kojima želite iskazati poštovanje. U prvom slučaju se koristi drugo lice jednine glagola, dok se u drugom slučaju koristi treće lice jednine glagola. 

           Familijarno:

Pìgghiami (tu) ssu pani                  Uzmi mi (ti) taj hleb
Attàcca (tu) sta corda                     Veži (ti) taj konopac
Chiàma (tu) lu cani                        Pozovi (ti) psa

            Učtivo:

Vossìa chiàma a me frati        Pozovite mog brata        
Ci parràssi vossìa cu iddu      Biste li razgovarali sa njim 
Vossìa mi fa n favuri               Učinite mi jednu uslugu        

U govornom jeziku vossia može da se sažme u âssa, ali se ovo ne upotrebljava u pisanom jeziku:

Âssa chiàma a mê ziu                          Pozovite mog strica (ujaka)
Âssa cci duna chistu a sô cucinu         Dajte ovo svom rođaku

Rečenica postaje odrična dodavanjem odrične rečce nun ili njenog kontrahovanog oblika (un) ispred glagola: 

Un sàcciu  nenti                              Ne znam ništa
Nun capìsciu chiddu chi dici         Ne razumem šta kažete
Un parru bonu lu Siciliànu            Ne govorim dobro sicilijanski

                                              

                                              Promene participa

U sicilijanskom jeziku se modifikuje prošli particip na isti način na koji se i druge reči modifikuju pri građenju deminutiva, augmentativa i pejorativa:

dispiràtu                           očajan
dispiratèddu                     pomalo očajan
dispiratùni                       veoma očajan
dispiratàzzu                     gadno očajan

Com' è lu tempu? Canciatèddu.                Kakvo je vreme? Promenilo se nešto malo.
Sì nn'ìu tô soru? Sì, era mprisciatàzza.     Je li otišla tvoja sestra? Da, bila je u strašnoj žurbi.
Mê cucìnu vinni vistutùni.                         Moj rođak je došao kompletno obučen.
Quànnu parrò era mpacciatèddu.               Kad je govorio, bilo mu je pomalo neprijatno.

                                                Izrazi sa glagolom "Fari":  

Oggi fa càvuru                                       Danas je toplo vreme
Ddà fa bon tempu                                  Tamo je lepo vreme
Ccà fa un friddu di mòriri                     Ovde je hladno kao u zamrzivaču
I picciuttèddi facèvanu vuccìria           Mališani prave buku
Vidìri a mê patri accussì mi fa pena      Boli me što gledam svog oca takvog
Facci na dummànna a tô soru              Postavi pitanje svojoj sestri
Facìti finta di durmìri                            Pravi se da spavaš

                                           Povratne fraze

Kod povratnih fraza glagol opisuje radnju koju subjekat vrši nad sobom:

Mi divèrtu                           Zabavljam se
T'addummìsci                     Uspavljuješ se
Si lava                                  Umiva se
Nni susèmu                         Ustajemo
Vi cùrcati                             Ležu
Si talìanu                             Gledaju se

Quànnu vaiu a mari mi divèrtu                    Kada idem na more, zabavim se
Arristàru a taliàrisi a lu spècchiu                 Ostali su da se posmatraju u ogledalu
Èranu stanchi e si curcàru                            Behu umorni i legoše da spavaju
Doppu dui uri di stari assittàti vi susìstivu    Posle dva sata sedenja, ustali ste